Koliko ste samo puta od stranih diplomata čuli termin – transparentnost? Ili, recimo, sintagmu – “jasno definisane procedure”? O otvorenosti, solidarnosti i još o mnogo čemu pričali su nam svakodnevno u zakupljenim terminima na lokalnim televizijama.

Sve to, naravno, ima smisla dok su takozvani – “mirnodopski uslovi”. Ali onog trenutka kada je koronavirus krenuo u ofanzivu na Berlin i Brisel, sve je nestalo.

“Švedska firma Mölnlycke potvrdila je danas ono o čemu se spekuliralo posljednjih dana – Francuska je zaplijenila nekoliko miliona maski i rukavica koje ova kompanija uvezla iz Kine, a bile su namijenjene za Italiju i Španjolsku koje su najteže pogođene koronavirusom”, glasila je vijest objavljena 3. aprila prošle godine.

Tako u kriznim situacijama izgleda evropski termin – transparentnost. Razbojništvo u skladu sa modernim EU procedurama.

Termin solidarnost možda su najbolje objasnili čelnici pet siromašnijih članica EU.

“Čelnici Austrije, Bugarske, Latvije, Slovenije i Češke su, u pismu upućenom dužnosnicima EU-a, poručili kako smatraju da bi sadašnji sistem “mogao nastaviti stvarati i produbljivati velike razlike među državama članicama do ovog ljeta, pri čemu bi nekima među njima bilo omogućeno postizanje kolektivnog imuniteta u nekoliko sedmica, dok bi ostale države mogle daleko zaostajati za njima”, glasila je vijest objavljena prošle subote.

Autrijski kancelar Sebastian Kurz dan ranije je dodao i da se doze vakcina ne dijele proporcionalno među zemljama članicama EU-a te da se dodatni ugovori o opskrbi vakcinom dogovaraju kao rezultat netransparentnih pregovora među čelnicima EU-a.

E, tako danas izgleda i zvuči transparentni i službeni Brisel koji je, recimo, odlučio da Danska i Nizozemska mogu dobiti više vakcina od Hrvatske i Bugarske. Ukratko, neki su, ipak, “jednakiji”.

Bosna i Hercegovina nije članica EU, ali je donošenje odluka na državnom i federalnom nivou otprilike kao u Briselu. Siromašna smo država i, logično, uklapamo se Covax program. Obećali su nam u januaru isporučiti vakcine koje smo platili u decembru. Nismo ih dobili. Onda su nam rekli februar. Sada je već mart ali nijedna vakcina po Covaxu nije došla u BiH. Tako, otprilike, izgleda evropska solidarnost. Ako upitate neke od “analitičara opće prakse” kako gledaju na ovaj odnos bogatog Zapada prema siromašnom Balkanu, neće vam reči ništa. No, kada Vučić podijeli svim državama u regiji po 5000 vakcina, reći će da smo poniženi. Zašto? Evropa nam nije dala ništa. Vučić nam je dao 5000. Iz Brisela nismo dobili nijednu plaćenu vakcinu, a Slovenci su nas pogurali sa 4800 doza. Kada su trojica članova Predsjedništva BiH napokon usaglašenih stavova otišla u Tursku, dobili smo 30 hiljada doza. Ko nam je pomogao tokom ovog tržišnog ludila? Malo Srbi, malo Turci i malo Slovenci. I niko više. Ujedinjena i transparentna Evropa se fokusirala na to da u Sarajevo donese – Izborni zakon. Ako ostane još neko živ da bira.

(Oslobodjenje.ba)