Dobrodošli na let BiH 2025, let na kojem su sigurnosni pojasevi čista formalnost, padobrani luksuz, a kapetan i posada – cirkus na visini od 10.000 metara!
Kapetan vazduhoplovstva Zukan Helez uvjerava putnike da je sve pod kontrolom, iako pojma nema gdje se nalazi kokpit. Povremeno izlazi među putnike i viče: “Ne brinite, NATO zna gdje idemo!”, dok bespomoćno maše pilotskim priručnikom naopako. Trči do telefona i poziva neke briselske brojeve, ali odgovor je isti “Pokvario Donald Trump, ukoliko želite možemo vas spojiti na alternativnu liniju AfD”. Nervozan zbog odgovora psuje partiju i Tita što se nije razračunala s Nijemcima kako je trebalo.
Stjuardese Konaković, Forto i Nikšić trče kroz kabinu, dijele prazna obećanja i plastične čaše pune magle. Umjesto sigurnosnih instrukcija, recituju govor: “Evropska unija će nas uhvatiti ako padnemo!”, dok putnici panično traže izlaz.
Konaković panično ponavlja “sve je ovo Bakirovo i onog Željka maslo!”, a Forto dok pokušava završiti neki evropski sendvič s duginim bojama odgovara: “ali ja nisam Bošnjak, nisam zaslužio ovo”. U samom repu aviona Nikšić se skupio i plače. “Onolike milijarde ostadoše u budžetu, sad ću zvati Vojina da vidim može li nam pomoći”. “Alo, gde si bre Neka, čujem frka, a”. “Vojine, pomozi brate”, ponavlja panični Nikšić. “Ne mogu, bre Neka, evo me s Miletom, on kaže da se mi Srbi sad moramo držati zajedno”.
Pilot Borjana Krišto sjedi za komandama, ali avion već dugo leti na autopilotu. Povremeno se javlja preko razglasa: “Poštovani putnici, uz Božiju pomoć, sletjet ćemo negdje… Nadam se.”
Kontrolori leta Dragan Čović i Milorad Dodik šalju kontradiktorne instrukcije.
Čović poručuje: “Ovaj avion će sletjeti samo ako pilot priča hrvatski!” Dodik viče: “Ma kako sletjeti, svoje ću ja pokupiti helikopterom, za ostalo me nije briga”.
U međuvremenu, avion naglo gubi visinu, sirene zavijaju, a jedan od putnika uzvikuje: “Gdje su padobrani?!”
Stjuardesa Nikšić odgovara: “To je populizam! Treba nam regionalni dogovor o padobranima!”
Putnici se hvataju za glavu dok avion ulazi u vrtlog, ali posada i dalje smireno priča o “svijetloj budućnosti”. Kontrolni toranj u Briselu samo uzdiše: “Samo nek ne padnu na nas.”
Kontrolor Dodik se javlja: “Zovite Schmidta, ponavljam zovite Schmidta. Ili onog kauboja, hahaha, joj Dragane, samo mi žao Borjane”. U tom trenutku neko čudno zvocanje i komešanje iz obližnjeg grmlja. U po frke iskače Sanja Vulić i povika: “Meni je Mile svetinja”. Za njom šljaka Željka Cvijanović i ponavlja: “Reci da je Tito, reci da je Tito”.
“Ja sam optimista”, reče Dragan dok u slušalicama čuje Konakovića “ne daj da padnemo Dragane, molim te”.
Shvativši da je Čovićev optimizam njegov kraj, još paničnijim glasom Konaković se obraća Nikšiću: “Ne daj da padnemo, Nermineee”. “Ne sekiraj se”, odgovara Nikšić. “Ovo je rekao i borcima i penzionerima i privrednicima i SDP-ovcima. Ovo je isto k’o da mi je rekao budi siguran da padamo u ambis”, mrmlja Konaković samom sebi.
U tom trenutku zvoni mu telefon, nepoznat broj, ali nije više siguran smije li se javiti – ”možda je onaj nesretni Avdo Avdić”. “Čekaj, a možda je drug Mile sjetio se onih naših zajedničkih trenutaka na tekmi u Laktašima, birtiji u Bakincima i druženja u Konjicu. Ma on je sigurno, i Vučić je rekao da zna da je on kad ga zove sa zaštićenog broja”.
“Halo, Mile, ti li si”, pita Konaković. “Jesam, šta hoćeš”, viče Mile. “Pomozi nam, Mile, sjeti se kako nam je bilo fino”, vapi Konaković. “Hoću, poslat ću bager da pokupi ostatke”, cereka se Mile i spusti mu slušalicu.
U haosu, kroz razglas se začuje glas Sabine Ćudić: „Molim vas za pažnju! Djeca su prioritet!“ Putnici zbunjeno gledaju oko sebe – djece nema, ali Sabina nastavlja: „EU će nam sigurno poslati spasonosni paket – čim mi dostavimo još jednu reformu!“
Putnici sve glasnije negoduju, ali u tom trenutku iz ćenife iskače Schmidt, maše nekim dekretom i viče: „Ne brinite, sve sam ja već odlučio!“
U pokušaju da održi mir, Forto počinje dijeliti evropske zastavice umjesto padobrana, uz riječi: „Samo čvrsto držite, sigurno će pomoći!“ Konaković se okreće Nikšiću: „Brate, šta da radimo?“ Na šta ovaj uzdahne i kaže: „Čekamo da nam neko drugi odluči sudbinu, kao i uvijek.“
Hoće li avion pasti? Hoće li putnici uspjeti preuzeti kontrolu? Ili će posada u zadnji čas iskočiti padobranima skrojenim materijalom od državnih fotelja? Pratite uživo na letu BiH2025 – Put bez povratka!
NAP
