Budžet Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) za 2025. godinu predviđa značajan rast prihoda, posebno na ekonomskom kodu 712 “Doprinosi za PIO/MIO”, s planiranim povećanjem od 626,895,571 KM. Ovo povećanje jasno pokazuje odsustvo planova Nikšićeve Vlade FBiH za ozbiljnije fiskalne reforme, čime se nagovještava nastavak dosadašnje politike povećanja fiskalnog tereta na poslodavce. Odluka o povećanju minimalne plate na 1000 KM postavlja poslodavce u poziciju glavnih nositelja tereta ove promjene, što će neizbježno dovesti do smanjenja zapošljavanja i otpuštanja radnika.
Vlada FBiH je 20. januara utvrdila Prijedlog budžeta, ali je on vraćen na doradu u dijelu koji se tiče rashoda. U dijelu prihoda jasno se može uočiti da Vlada FBiH računa na rast prihoda od doprinosa nakon povećanja minimalne plate.
Politički gledano, ovakav pristup omogućava Vladi FBiH da javno prikazuje povećanje minimalne plate kao mjeru za zaštitu radnika, dok se istovremeno izbjegava suočavanje s nužnim reformama koje bi dugoročno stabilizirale ekonomski sistem.
Planirano povećanje prihoda od indirektnih poreza za 205,288,089 KM također nosi dvostruku dimenziju. S jedne strane, rast ovih prihoda može biti indikator povećane privredne aktivnosti, no s druge strane, to predstavlja dodatni teret za građane kroz povećane troškove života. Ova mjera omogućava Vladi da generiše dodatne prihode bez direktnog povećanja poreza na dohodak, čime se izbjegava politička nepopularnost. Međutim, ovakva politika ima ograničen domet, jer može smanjiti kupovnu moć građana, što dugoročno može ugroziti ekonomsku stabilnost i izazvati nezadovoljstvo javnosti.
Planirano zaduženje od 586 miliona KM, značajno više nego prethodne godine, otvara pitanje ekonomske održivosti i političke odgovornosti. Uprkos rastu prihoda, Vlada FBiH nastavlja s visokim nivoom zaduživanja, što ukazuje na neefikasno upravljanje javnim finansijama i moguću nesposobnost da se kontrolišu rastući rashodi. Ovakva praksa može biti korištena kao sredstvo za održavanje trenutnih pozicija kroz povećanje potrošnje u sektorima koji donose poene, ali bez stvarne strategije za dugoročni ekonomski razvoj.
Povećanje minimalne plate, praćeno rastom indirektnih poreza i zaduženjem, najviše pogađa poslovnu zajednicu i radnike. Poslodavci će biti prisiljeni smanjiti troškove kroz otpuštanja ili smanjenje ulaganja, dok će radnici koji izgube posao postati direktne žrtve ovakve politike. Ovakva situacija može dovesti do porasta nezadovoljstva među građanima, što bi moglo imati negativne posljedice za vladajuće strukture.
Da je to tako pokazuju i za srijedu, 22. januara, zakazani protesti poslodavaca ispred zgrade Vlade FBiH. No, ipak, Vlada FBiH koristi povećanje minimalne plate kao politički alat za prividnu zaštitu radnika, dok istovremeno izbjegava suočavanje s ključnim ekonomskim izazovima.
Ono što zbunjuje ekonomske eksperte je i činjenica da je Zakon o fiskalizaciji FBiH već u javnoj raspravi iako je usvojen samo u Predstavničkom domu FBiH, što je besmisleno, s obzirom da će kada Dom naroda usvoji nacrt pomenutog zakona on ponovo biti u javnoj raspravi. Ali, to možda i najbolje opisuje ekonomsku dezorijentiranost aktuelne vlasti u FBiH.
Budžet Federacije BiH za 2025. godinu odražava kombinaciju ekonomskih i političkih interesa, gdje se kroz povećanje prihoda i zaduženja pokušava održati privid stabilnosti. Međutim, izostanak stvarnih reformi i prebacivanje tereta na poslodavce i radnike može imati dugoročne negativne posljedice po ekonomsku stabilnost i političku održivost. Vlada koristi ove mjere za privremeno jačanje svoje pozicije, ali cijena ovakvih odluka mogla bi biti visoka, kako u ekonomskom, tako i u političkom smislu.
Nermin Nikšić je tokom svog prvog mandata kao premijer Federacije Bosne i Hercegovine pokazao ozbiljnu manu koja se ogledala u njegovoj nesposobnosti ili nespremnosti da sluša glas javnosti i struke. Ova osobina se direktno odrazila na niz odluka koje su kulminirale u jednoj od najmasovnijih socijalnih kriza u novijoj historiji Bosne i Hercegovine. Ignorisanje upozorenja stručnjaka i socio-ekonomskih faktora dovelo je do nezadovoljstva koje je eskaliralo u februaru 2014. godine, kada su građani izašli na ulice protestujući protiv ekonomske stagnacije, korupcije i lošeg upravljanja. Protesti su kulminirali nasiljem, uključujući i paljenje zgrada institucija, što je jasno odrazilo duboko ukorijenjeno nezadovoljstvo Nikšićevom politikom.
Danas, u svom drugom mandatu, Nikšić se suočava s istim izazovima, ali čini se da ponavlja greške iz prošlosti. Kroz saradnju s ‘otkupljenim’ predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine (SSSBiH), pokušava se dodvoriti radnicima promoviranjem populističkih mjera, poput povećanja minimalne plate na 1000 KM. Međutim, ovaj potez, iako naizgled usmjeren na poboljšanje položaja radnika, zanemaruje realne ekonomske kapacitete privrede Federacije BiH.
Privredna struktura Federacije BiH, suočena s nizom sistemskih problema, jednostavno nije sposobna da podnese dodatna opterećenja koja proizlaze iz povećanja minimalne plate. Nikšić, svjestan ovih ekonomskih ograničenja, koristi populističke mjere za kratkoročno političko preživljavanje, dok dugoročno žrtvuje stabilnost tržišta rada. Radnici, za koje se navodno bori, najvjerovatnije će biti najveće žrtve ove politike, jer će poslodavci, suočeni s povećanim troškovima, biti prisiljeni smanjivati broj zaposlenih ili čak zatvarati poslovanje. Ova situacija može dovesti do rasta nezaposlenosti i daljnjeg pogoršanja socio-ekonomske situacije u zemlji.
Nikšićevo ignorisanje upozorenja ekonomske struke i manipulativno korištenje sindikata za političke ciljeve pokazuje kontinuitet u njegovom načinu vođenja politike, koji stavlja politički interes ispred dobrobiti građana i privrede. U tom kontekstu, ponavljanje grešaka iz prošlosti i nedostatak odgovornosti prema realnim potrebama privrede i radnika mogu rezultirati novom krizom, s dalekosežnim posljedicama po društvenu stabilnost i ekonomski oporavak Federacije BiH.
NAP
